Hrana i predrasude.

Dio prvi…

Nisam slutila da ću se kroz svoje nutri putovanje susresti ja jednim novim levelom, novom dimenzijom predrasuda ljudi kojima sam svakodnevno okružena. Pa čak i oni najbliži su me iznenadili. Na stranu period u kojem sam zaista nekada pretjerivala i ni sama više nisam znala šta moje tijelo traži, a šta ne, a ja mu ipak uporno serviram, ali meni je stvarno cijela ova ‘priča’ pomogla da se upoznam sa toliko načina ishrane, namirnica, jelovnika, načina pripreme nekih namirnica i na kraju da se upoznam sa samom sobom, jer drugačije sigurno ne bih sebi priuštila toliko dobrih obroka koji su danas na mom svakodnevnom meniju. Nekako sam u svom periodu ‘ludila’ hranu posmatrala na jedan način, odnosno samo kao gorivo potrebno mojim mišićima nakon super napornog treninga (ovo će svakako biti zasebna tema o kojoj ću pisati), i na taj način sam stvarno dala priliku mnogim namirnicama za koje je tamo neko reko da su zdrave i na kraju se ispostavilo da je većina njih mandatory sastojak u mnogim mojim, današnjim, obrocima. Ali, itekako sam se na ovaj način upoznala i sa mnogim zabludama, ali i o tome ćemo posebno pisati (ne rekoh bezveze na početku, dio prvi :)).

Međutim, u svemu ovome, najteže mi je bilo imati takav način ishrane u svom okruženju. Gdje god da sam se nalazila, fakultet, porodična i društvena okupljanja, poslovni ručkovi, itd., uvijek su bili ispraćeni sa bezbroj pitanja i onih “ma šta OVA jede” pogleda. Tačnije, ispraćena konstatacijama ma daj jedi nešto kao sav normalan svijet :O. Dakle, ja i hiljade drugih ljudi kojima je ovo način života smo nenormalni… okej, hvala! Ja se zaista nikada nisam trudila nekome dopasti na način da mijenjam svoje osnovne životne navike i rutine, nisam se prilagođavala ljudima u ovakvim situacijama da jedem nešto što svi ostali, da ne bih ‘iskakala’ iz ekipe, jednostavno to sam ja i ne moram biti kao Vi ili Vi, da bih odradila jako dobar poslovni sastanak sa Vama. I ovo se ne odnosi samo na segment hrane, već općenito, ali budući da je ovo tema, daj da ne skrećem sa pravca jer M uvijek ode ‘naširoko’ :). Ali, jako često sam sebe uhvatila u momentima kada se nekome pravdam, pobogu pravdam se nekome jer jedem nešto što volim ili nešto što moje tijelo i ja baš tada trebamo… sada kada se prisjetim, dođe mi da sebi udarim šamar u nadi da ću osvijestiti tadašnju sebe. Međutim, i ovdje nekako mogu naći malo opravdanje, jer znate ono kada vas neko zatekne sa besmislenim pitanjima i opaskama, a vi totalno neočekujući takvo nešto, ostajete zbunjeni i onda ne kažete sve što ste trebali (kasnije nadođemo svi, znam) ili kao ja ovdje, zbunjena da me neko uopće pita zašto nešto jedem, odgovaram na to, dajem objašnjenja, pričam o historiji hrane i tako u nedogled.

Dosta više! Ne pitajte mene ili bilo koga drugog zašto jedemo nešto što nam odgovara, što je preukusno, u svemu tome jako nutritivno kvalitetno i zdravo za vaše tijelo, a drugačije od onoga čime vi hranite svoje tijelo i mozak koje imate. Jedno tijelo i jedan mozak, to nikada ne smetnite sa uma. Ukoliko niste jedni od onih koji bi voljeli saznati više o benefitima nekih stvari, jer želite i vi iste da isprobate, onda nemate bilo kakvu potrebu nekoga propitivati i posmatrati ga kao ‘čudaka’ jer ih upražnjava i jer je drugačiji od vas. Nemojte to raditi, isto kao što i nikoga ne pitate zašto ima baš takvu frizuru ili boju noktiju, zašto ima takav stil oblačenja, zašto je završio taj faks ili radi taj posao, zašto ima/nema djecu, itd.. zapravo bar se nadam da to ne pitate, jer nemate pravo na to, ni pod kojim uslovima! Naučimo tretirati navike i rutine drugih ljudi na način koji želimo da postane praksa i svih drugih prema nama. Svijet će nam svima biti ljepši, vjerujte.

To be continued…