Ima li undo?

Možda će nekima od vas biti poznat ovaj naslov “ima li undo”, inače stih iz pjesme Undo od Dine Merlina, ali za mene je to jedno od pitanja koje često sebi postavim nakon nekog postupka za koji možda nisam bila sigurna da je najbolja ideja. Nije da živim život pun kajanja, ali često se zapitam, da li bi bilo bolje da nisam to napravila, da nisam to rekla, da nisam otišla tu. Mislim da to Amerikanci zovu self-questioning, ili samo-propitavanje. Eh pa ja sebe često propitujem 🙂

Zbog ovog navedenog, moram priznati da sam baš uživala čitajući knjigu francuskog autora Gijom Muso-a, pod nazivom Vrati mi se. Knjiga govori o mladom psihologu koji proživljava dan iz pakla, samo da bi se na kraju tog dana probudio i uvidio da mu je dopušteno da taj dan proživi opet. On to shvata kao priliku da ispravi neke strašne greške koje je učinio tog dana, koje su između ostalog dovele do toga da on izgubi svoj život.

Knjiga je jedna lagana limunada, kako ja to volim zvati, lagano se čita, drži pažnju, sadrži neke divne citate i stihove koje možete izvući i vratiti se na njih. Neće vas zaboliti glava od čitanja teških riječi i dugih opisa i vrlo brzo će vam postati jasna poenta cijele knjige.

Život nema reprizu, nema tipke koju možete pritisnuti i koja će poništiti zadnje što se učinili i vratiti vas na početak. Ali ono što postoji je novi dan, novi sat, nova minuta. Svakim otkucajem srca i dahom koji uzmete, dobijate šansu da napravite nešto drugačije, nešto bolje od onoga što se učinili maločas. Refleksija i propitivanje sebe je uredu, ali to vam ne treba donositi nemir, već vam treba otvarati vidike u smislu šta možete promijeniti na bolje.

Zato nemojte uzimati ovaj život i ovo vrijeme koje imamo zdravo za gotovo. Mi smo tu glavni akteri a ne statisti. I treba da ostanemo zapamćeni.